Fernand Braudel Center, Binghamton University

http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm

 

Commentary No. 107, 15. februar 2003

 

Pra­ve­dan rat

 

Džordž Buš je po­veo hra­bre tru­pe u pra­ve­dan rat pro­tiv ti­ra­ni­na i ne­će se vra­ća­ti bez ob­zi­ra šta mi­sli­li ili ura­di­li plaš­lji­vi ili ko­rum­pi­ra­ni evrop­ski po­li­ti­ča­ri, cr­kve­ni ve­li­ko­do­stoj­ni­ci sve­ta, pen­zi­o­ni­sa­ni ge­ne­ra­li i osta­li ne­ka­daš­nji pri­ja­te­lji slo­bo­de i Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Ni­ka­da nije­dan rat ni­je bio to­li­ko pred­met pret­hod­ne ras­pra­ve i ni­ka­da ni­je imao to­li­ko ma­lo po­drš­ke svet­skog jav­nog mnje­nja. Ni­je va­žno! Od­lu­ka da se po­đe u rat, ute­me­lje­na na pro­ce­ni ame­rič­ke mo­ći, odav­no je do­ne­ta u Be­loj ku­ći.

Mo­ra­mo da se za­pi­ta­mo zaš­to. Za po­če­tak tre­ba da osta­vi­mo na stra­nu dve glav­ne te­o­ri­je, ko­je se upor­no ja­vlja­ju u jav­no­sti, o mo­ti­va­ci­ja­ma ame­rič­ke vla­de. Pr­vu na­me­ću oni ko­ji su za rat tvr­de­ći da je Sa­dam Hu­sein zli ti­ra­nin ko­ji pred­sta­vlja ne­po­sred­nu opa­snost za svet­ski mir i što mu se ra­ni­je su­prot­sta­vi­mo to je ve­ro­vat­ni­je da će­mo ga spre­či­ti da uči­ni šte­tu ko­ju na­me­ra­va da uči­ni. Dru­gu te­o­ri­ju za­stu­pa­ju pre­vas­hod­no pro­tiv­ni­ci ra­ta. Oni tvr­de da su Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve za­in­te­re­so­va­ne da kon­tro­li­šu svet­sku naf­tu, da je Irak je ključ­ni ele­me­nat te kon­struk­ci­je te da bi, zba­civ­ši Sa­da­ma, Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve pre­u­ze­le kor­mi­lo.

Ni jed­na te­o­ri­ja baš ne dr­ži vo­du. Prak­tič­no se svi na sve­tu sla­žu da je Sa­dam Hu­sein zli ti­ra­nin ali je ma­li broj lju­di ube­đen da pred­sta­vlja ne­po­sred­nu opa­snost za svet­ski mir. Ve­ći­na ga sma­tra pro­miš­lje­nim igra­čem ge­o­po­li­tič­ke igre. Si­gur­no je da aku­mu­li­ra ta­ko­zva­no oruž­je za ma­sov­nu de­struk­ci­ju ali ni­je si­gur­no da bi ga upo­tre­bio pro­tiv bi­lo ko­ga zbog stra­ha od re­pre­sa­li­ja. Sva­ka­ko je ma­nje, a ne vi­še, ve­ro­vat­no da bi upo­tre­bio nu­kle­ar­no na­o­ru­ža­nje ne­go Se­ver­na Ko­re­ja. Po­li­tič­ki je čvr­sto sa­te­ran u ćo­šak i ako se ap­so­lut­no niš­ta ne ura­di ve­ro­vat­no ne­će bi­ti u sta­nju da se iz­vu­če iz ta­kve po­zi­ci­je. Što se ti­če nje­go­vih ve­za sa Al Ka­i­dom, ce­loj stva­ri ne­do­sta­je kre­di­bi­li­tet. On se mo­žda tak­tič­ki i mar­gi­nal­no po­i­gra­va sa Al Ka­i­dom ali ni de­se­ti deo ono­li­ko in­ten­ziv­no ko­li­ko je ame­rič­ka vla­da či­ni­la du­go vre­me­na. U sva­kom slu­ča­ju, uko­li­ko bi Al Ka­i­da oja­ča­la, on se na­la­zi na vr­hu nji­ho­ve li­ste za li­kvi­da­ci­ju kao od­met­nik. Op­tu­žbe ko­je sti­žu od ame­rič­ke vla­de su pro­pa­gan­da a ne ob­jaš­nje­nje. Mo­ti­vi se mo­ra­ju tra­ži­ti na dru­gom me­stu.

A šta je sa al­ter­na­tiv­nim sta­vom, da sve to ima ve­ze sa naf­tom? Ne­ma ni­ka­kve sum­nje da je naf­ta zna­ča­jan ele­me­nat funk­ci­o­ni­sa­nja svet­ske-eko­no­mi­je. I ne­ma ni­ka­kve sum­nje da bi Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve, po­put osta­lih ve­li­kih si­la, že­le­le da kon­tro­li­šu si­tu­a­ci­ju sa naf­tom što god vi­še mo­gu. I ne­ma sum­nje, ka­da bi Sa­dam Hu­sein bio zba­čen, mo­glo bi do­ći do pro­me­na u ovoj igri sa naf­tom. Pi­ta­nje je da li igra vre­di tru­da? Po­sto­je tri va­žne stva­ri po pi­ta­nju naf­te: učeš­će u pro­fi­tu od naft­ne in­du­stri­je; re­gu­li­sa­nje svet­ske ce­ne naf­te (ko­ja ima to­li­ko ve­li­ki uti­caj na sve osta­le vr­ste pro­iz­vod­nje); pri­stup re­zer­va­ma (i po­ten­ci­jal­na za­bra­na pri­stu­pa osta­li­ma). Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma u ovom tre­nut­ku na sva tri pla­na ide do­bro. Ame­rič­ke naft­ne kom­pa­ni­je tre­nut­no ima­ju la­vov­ski deo svet­skog pro­fi­ta. Ce­na naf­te je us­kla­đi­va­na da od­go­va­ra SAD to­kom naj­ve­ćeg de­la vre­men­skog pe­ri­o­da od 1945, pre­ko na­sto­ja­nja vla­de Sa­u­dij­ske Ara­bi­je. Ujed­no, Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ima­ju pri­lič­no do­bru stra­teš­ku kon­tro­lu re­zer­vi svet­ske naf­te. U sva­kom od ovih do­me­na mo­žda bi se mo­gla po­bolj­ša­ti po­zi­ci­ja Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Ipak, da li bi ta­kvo ne­znat­no po­bolj­ša­nje uopšte ima­lo smi­sla uz fi­nan­sij­sku, eko­nom­sku i po­li­tič­ku ce­nu ra­to­va­nja? Upra­vo zbog to­ga što su Buš i Čej­ni u naft­nom bi­zni­su si­gur­no mo­ra­ju bi­ti sve­sni ko­li­ka bi bi­la ma­la ostva­re­na ko­rist. U naj­bo­ljem slu­ča­ju naf­ta bi mo­gla bi­ti ko­la­te­ral­na ko­rist po­du­hva­ta pred­u­ze­tog iz dru­gih po­bu­da.

Pa on­da, zaš­to? Poč­ni­mo sa re­zo­no­va­njem ja­stre­bo­va. Oni ve­ru­ju da po­zi­ci­ja Sje­di­nje­nih Dr­ža­va u sve­tu stal­no pa­da još od Vi­jet­nam­skog ra­ta, ako ne i od ra­ni­je. Ve­ru­ju da je osnov­no ob­jaš­nje­nje tog opa­da­nja mo­ći či­nje­ni­ca sla­bog i ko­le­blji­vog vo­đe­nja spolj­ne po­li­ti­ke od stra­ne ame­rič­kih vla­da. (Ve­ru­ju da je to isti­na čak i za Re­ga­no­vu ad­mi­ni­stra­ci­ju, ma­da se ne usu­đu­ju to da ka­žu gla­sno.) Oni vi­de iz­laz, jed­no­stav­no re­še­nje. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve mo­ra­ju se sna­žno na­met­nu­ti de­mon­stri­ra­ju­ći svo­ju gvo­zde­nu vo­lju i svo­ju ogrom­nu voj­nu su­per­i­or­nost. Kad se ta­ko ura­di, osta­tak sve­ta pre­po­zna­će i pri­hva­ti­ti ame­rič­ki pri­mat u sve­mu a Evro­plja­ni će le­ći na ru­du. Po­ten­ci­jal­ne nu­kle­ar­ne si­le će od­u­sta­ti od svo­jih pro­je­ka­ta. Ame­rič­ki do­lar će opet po­sta­ti glav­na va­lu­ta. Islam­ski fun­da­men­ta­li­sti će iš­če­znu­ti ili će bi­ti zga­že­ni. A mi će­mo ući u no­vu eru pro­spe­ri­te­ta i vi­so­kih pro­fi­ta.

Po­treb­no je da zna­mo da ja­stre­bo­vi u sve to stvar­no ve­ru­ju i to vr­lo sa­mo­u­ve­re­no i od­luč­no. Zbog to­ga ni­ka­kvu svr­hu ne­ma­ju sve one jav­ne de­ba­te ši­rom sve­ta o to­me ko­li­ko je mu­dro za­po­če­ti rat. Ja­stre­bo­vi su glu­vi, za­to što su ap­so­lut­no uve­re­ni da svi osta­li gre­še i, šta­vi­še, da će ubr­zo svi shva­ti­ti da gre­še. Va­žno je za­be­le­ži­ti još je­dan ele­me­nat sa­mo­u­ve­re­no­sti ja­stre­bo­va. Ve­ru­ju da je br­za i re­la­tiv­no la­ka voj­na po­be­da na do­ma­ku – rat od ne­ko­li­ko ne­de­lja, a ne me­se­ci, ni­ka­ko ne du­ži. Jed­no­stav­no ig­no­ri­šu či­nje­ni­cu da su prak­tič­no svi is­tak­nu­ti ge­ne­ra­li u pen­zi­ji u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji jav­no iz­ra­zi­li svo­je sum­nje u ta­kvu voj­nu pro­ce­nu. Ja­stre­bo­vi (sko­ri svi ci­vi­li) se čak ni ne tru­de da opo­vrg­nu nji­ho­ve ar­gu­men­te.

Stav Bu­šo­ve ad­mi­ni­stra­ci­je „Pu­nom pa­rom na­pred! Puš­taj tor­pe­da!“ već ima če­ti­ri zna­čaj­na ne­ga­tiv­na efek­ta na po­zi­ci­ju Sje­di­nje­nih Dr­ža­va u sve­tu. Sva­ko­me sa naj­e­le­men­tar­ni­jim po­zna­va­njem ge­o­po­li­ti­ke ja­sno je da od 1945. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve tre­ba da se pla­še sa­mo jed­ne ko­a­li­ci­je, ko­a­li­ci­je Fran­cu­ke, Ne­mač­ke i Ru­si­je. Ame­rič­ka spolj­na po­li­ti­ka je po­de­še­na da one­mo­gu­ći ta­kvu ko­a­li­ci­ju. Ka­da god bi se po­ja­vio i naj­ma­nji na­go­veš­taj ta­kve ko­a­li­ci­je, Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve su se mo­bi­li­sa­le da bi odvo­ji­le ba­rem jed­nu od tri ze­mlje. To se do­go­di­lo ka­da je De Gol uči­nio pr­ve po­te­ze pre­ma Mo­skvi 1945-46. i ka­da je Vi­li Brant ob­ja­vio Ost­po­li­tik. Po­sto­je ra­zno­ra­zni raz­lo­zi zbog ko­jih je bi­lo ve­o­ma teš­ko da do­đe do jed­ne ta­kve ko­a­li­ci­je. Džordž Buš je sa­vla­dao pre­pre­ke i ostva­rio Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma tu noć­nu mo­ru. Po pr­vi put od 1945. go­di­ne ove tri si­le su se jav­no svr­sta­le pro­tiv SAD po va­žnom pi­ta­nju. Zva­nič­na ame­rič­ka re­ak­ci­ja na ovaj jav­ni stav ima efe­kat da­ljeg ce­men­ti­ra­nja po­me­nu­te ali­jan­se. Ako Do­nald Ram­sfeld mi­sli da će ma­ha­njem po­drš­kom Al­ba­ni­je i Ma­ke­do­ni­je, ili čak Polj­ske i Ma­đar­ske, pred no­som Fran­cu­ske, Ne­mač­ke i Ru­si­je ovi­ma na­te­ra­ti trn­ce niz kič­mu, mo­ra da je stvar­no mno­go na­i­van.

Lo­gi­čan od­go­vor na oso­vi­nu Pa­riz-Ber­lin-Mo­skva bio bi da SAD uđu u ge­o­po­li­tič­ki sa­vez sa Ki­nom, Ko­re­jom i Ja­pa­nom. Me­đu­tim, ja­stre­bo­vi se zduš­no tru­de da ote­ža­ju stva­ra­nje ta­kve ko­a­li­ci­je. Pod­stre­ki­va­li su Se­ver­nu Ko­re­ju da po­ka­že svo­je sna­žne zu­be, uvre­di­li Ju­žnu Ko­re­ju ne shva­tiv­ši nje­ne in­te­re­se ozbilj­no, na­ve­li Ki­nu da po­sta­ne još sum­nji­ča­vi­ja ne­go pre i na­ve­li Ja­pan da raz­miš­lja da po­sta­ne nu­kle­ar­na si­la. Bra­vo!

Za­tim – naf­ta. Kon­tro­la svet­ske ce­ne naf­te je naj­va­žni­je od tri pi­ta­nja na ra­ni­je po­me­nu­tu te­mu naf­te. Ključ je Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja. Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja je oba­vlja­la po­sao za SAD pe­de­set go­di­na iz jed­no­stav­nog raz­lo­ga: di­na­sti­ji je bi­la po­treb­na voj­na zaš­ti­ta Ame­ri­ka­na­ca. SAD hr­le u rat, što je oči­gled­no njen ri­ko­šet efe­kat pre­ma mu­sli­man­skom sve­tu, otvo­ren pre­zir ame­rič­kih ja­stre­bo­va pre­ma Sa­u­dij­ci­ma, a ve­li­ka po­drš­ka Bu­šo­ve ad­mi­ni­stra­ci­je pre­mi­je­ru Ari­je­lu Ša­ro­nu na­ve­la je Sa­u­dij­ce da se upi­ta­ju, na­glas, da ni­je ame­rič­ka po­moć mo­žda al­ba­tros a ne na­čin da ih po­dr­ži. Po pr­vi put, frak­ci­ja u kra­ljev­skoj ku­ći ko­ja je sklo­na la­ba­vlje­nju svo­jih ve­za sa SAD iz­gle­da pre­u­zi­ma kon­tro­lu. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve ne­će la­ko na­ći za­me­nu za Sa­u­dij­ce. Se­ti­te se da su Sa­u­dij­ci uvek bi­li va­žni­ji za ame­rič­ke ge­o­po­li­tič­ke in­te­re­se ne­go Iz­rael. SAD po­dr­ža­va­ju Iz­rael zbog unu­tu­raš­nje­po­li­tič­kih raz­lo­ga a po­dr­ža­va­le su sa­u­dij­ski re­žim za­to što im je bio po­tre­ban. SAD mo­gu da pre­ži­ve bez Izra­e­la. Mo­gu li da pre­ži­ve po­li­tič­ke ne­mi­re u mu­sli­man­skom sve­tu bez sa­u­dij­ske po­drš­ke?

Na kra­ju, ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je su he­roj­ski po­ku­ša­va­le da za­u­sta­ve nu­kle­ar­nu pro­li­fe­ra­ci­ju pe­de­set go­di­na. Bu­šo­va ad­mi­ni­stra­ci­ja je za sa­mo dve go­di­ne us­pe­la da na­ve­de Se­ver­nu Ko­re­ju, a sa­da i Iran, da ubr­za­ju svo­je pro­gra­me i da se ne pla­še da na to jav­no uka­žu. Ako SAD upo­tre­be nu­kle­ar­na sred­stva u Ura­ku, a na­go­ve­sti­le su da bi mo­gle, ne sa­mo da će pre­kr­ši­ti za­bra­nu, već će si­gur­no da po­kre­nu br­zu tr­ku još de­se­ti­ne ze­ma­lja da stek­nu nu­kle­ar­no oruž­je.

Ako Irač­ki rat kre­ne sjaj­no za SAD one će mo­žda mo­ći da se ma­lo opo­ra­ve od ova če­ti­ri ge­o­po­li­tič­ka pro­ma­ša­ja. Ako rat kre­ne lo­še sva­ki od ne­ga­tiv­nih ele­me­na­ta će se učvr­sti­ti. Ne­dav­no sam či­tao o Krim­skom ra­tu u ko­jem su Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Fran­cu­ska kre­nu­le u rat pro­tiv ru­skog ti­ra­ni­na u ime ci­vi­li­za­ci­je, hriš­ćan­stva i bor­be za pra­va na slo­bo­dan iz­bor. Je­dan bri­tan­ski isto­ri­čar pi­še 1923. go­di­ne o tim pori­vi­ma: „Ono što En­gle­zi pre­zi­ru je sko­ro uvek vred­no pre­zi­ra, sa­mo kad bi ta­ko bi­lo“. Lon­don­ski Tajms je 1853. bio me­đu oni­ma ko­ji su naj­žeš­će po­dr­ža­va­li rat, a 1859. go­di­ne ured­ni­ci su pi­sa­li da se ka­ju: „Ni­ka­da trud ni­je bio to­li­ko ve­lik za ta­ko bez­vre­dan cilj. Ni­je nam la­ko da pri­zna­mo da su ogro­man na­por i bes­kraj­na žr­tva uči­nje­ni uza­lud.“ Ka­da Džordž Buš ode sa po­lo­ža­ja osta­vi­će Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve znat­no sla­bi­jim ne­go što su bi­le ka­da je pre­u­zi­mao du­žnost. On je je­dan la­ga­ni pad pre­tvo­rio u mno­go br­ži. Ho­će li Nju­jork Tajms na­pi­sa­ti sli­čan uvod­ni čla­nak 2005?

by Immanuel Wallerstein

[Sva prava zadržava Imanuel Valerštajn; distribuira Agence Global. Radi sticanja prava na objavljivanje, uključujući i pravo na prevođenje i postavljanje na nekomercijalne sajtove, kontaktirajte: rights@agenceglobal.com, 1.336.686.9002 ili 1.336.286.6606. Dozvoljeno je skidati tekstove, slati ih drugim osobama elektronski ili putem e-maila, pod uslovom da esej ostane neizmenjen a copyright obaveštenje bude objavljeno. Autora možete kontaktirati na: immanuel.wallerstein@yale.edu.

 

Ovi komentari, koji se dvaput mesečno objavljuju, imaju nameru da budu osvrt na trenutnu situaciju u svetu, viđenu iz dugoročnije perspektive, a ne iz perspektive neposrednih novinskih članaka.]



Email this Commentary to a colleague

______________________________________________

Go to List of Commentaries

Go to Fernand Braudel Center Homepage